Zašto ne koristimo krompir kao sastojak?

Trenutno se u sve više hrane obrađuje krompir kao izvor skroba tako da je moguće koristiti tvrdnju „bez zrnevlja”.

Krompir vodi poreklo iz Južne Amerike i u Evropu je stigao tek tokom srednjeg veka, nakon što su ga oko 1.500 godine nove ere otkrili Španci.

Krompir pripada porodici pomoćnica i sadrži po prirodi otrovne materije solanin i kakonin (glikoalkaloidi) kako bi se odbranio od insekata

Opšte je poznato da je veoma štetno po zdravlje jesti bobice sa plodova biljke krompira. Otrovna materija iz bobica se nalazi i u samom krompiru (mada u manjoj koncentraciji). Ako biste psu celog njegovog života davali hranu sa krompirom, onda su šanse velike da se otrovne materije natalože u telu sa svim njihovim negativnim posledicama.

Glikoalkaloidi imaju lošu osobinu da, između ostalog, oštećuju crevne resice i zid creva. To se naročito dešava kod mlađih životinja ili kod životinja sa lošim zdravljem creva. Veličina i broj crevnih resica se smanjuju. Crevne resice ne mogu više ni da izrastu. Zbog toga se varenje i preuzimanje hrane značajno smanjuju, pa zaostaju rast i razvoj životinje. Glikoalkaloidi ne nestaju kada se krompir zagreva ili kuva. To podrazumeva da materije tokom proizvodnog procesa hrane takođe ne nestaju.

Naravno, i mi ljudi unosimo te materije kada jedemo krompir, ali s obzirom da sada imamo sve raznoličniju ishranu, mi unosimo mnogo manje glikoalkaloida nego pas koji celog života jede hranu sa krompirom.

Sem toga, poznato je i da je hrana na osnovu krompira značajno manje svarljiva u odnosu na hranu koja sadrži kukuruz, žito, pirinač ili sirak.

Napomena:

Razmislite i o tome da krompir, u odnosu na zrna, ni na koji način nije bio prisutan u prehrani vuka. Sve grabljivice kao što su glodari, ptice i veliki biljojedi će izbegavati krompir zbog njegovih otrovnih materija.