Ugljeni hidrati u psećoj ishrani

Negativni napisi o svim vrstama izvora ugljenih hidrata u hrani za pse (naročito pšenici i kukuruzu) postali su redovna pojava. Da li su ove tvrdnje opravdane? Možda su nastale zbog potrebe marketinga i promocije pa time razni autori pokušavaju da skrenu čitaoce na krivi put?

Prvobitna ishrana

Hrana predaka naših pasa, vukova, bila je veoma raznolika. Pokrivala je sve od ulovljenih biljojeda, malih glodara do strvina te balege (od životinja na ispaši, kao što su konji itd. ) i sličnoga. . Ukratko, sve ove vrste prehrambenih sastojaka dolaze od biljojeda i semenojeda. Semena, pre svega, potiču od različitih vrsta trava, koje označavamo zajedničkim terminom – žitarice.(https://en.wikipedia.org/wiki/Grain)

Opšte je poznato da vuk, nakon što je ubio veliku životinju, prvo pojede sadržaj želuca, uključujući i delimično svarene biljke i semenke. Kada je, na primer, uhvatio miša ili voluharicu, gutao ih je cele, uključujući sadržaj želuca i creva.

Činjenica je da njihova ishrana delimično sadrži i ugljene hidrate (na pola svarene biljke i semena). Ugljeni hidrati, kao i proteini i masti, od esencijalnog su značaja u ishrani vukova, a samim tim i u ishrani naših pasa.

Farm-Food - Ancient-Pharaoh-and-his-Canis-Lupus-Familiaris-Dog-hunting-together.pngPreci naših pasa, u potrazi za hranom u blizini ljudskih naselja (putujućih pastira – nomada i lovaca – sakupljača), postepeno su se prilagođavali na hranu sa više skroba i manje mesa. Genetske studije su pokazale da između vukova i pasa postoje razlike u varenju skroba.

The genomic signature of dog domestication reveals adaptation to a starch-rich diet”.

(Ability to digest human foods important in domestication of dogs)

Tokom pripitomljavanja, digestivni sistem predaka pasa postepeno je sve više prilagođavan varenju skroba, jer se sve češće sretao sa hlebom i kašama. Seme se lako čuva, a samim tim veliki deo ishrane prvih pasa činili su ugljeni hidrati iz semena.

Tokom pripitomljavanja, digestivni sistem predaka pasa postepeno je sve više prilagođavan varenju skroba, jer se sve češće sretao sa hlebom i kašama. Seme se lako čuva, a samim tim veliki deo ishrane prvih pasa činili su ugljeni hidrati iz semena.

Ugljeni hidrati se konvertuju u glukozu, koja je neophodna za funkcije organizma psa. Za skotne kuje i dojilje čak je suštinski bitno da hrana obezbeđuje dovoljan sadržaj ugljenih hidrata. Ako kuja tokom trudnoće i dojenja dobija premalo ugljenih hidrata, šanse za neonatalni opstanak veoma je nizak.

Na osnovu navedenog može se zaključiti da su semenke (to jeste žito) tradicionalno od samog početka suštinski deo ishrane vukova, a još i više pripitomljenih predaka naših pasa.

Zašto neki imaju tako negativan stav o žitaricama u ishrani pasa?

Puno smo raspravljali o „napola probaveljnim biljkama i semenkama”. Ako se skrob iz semena (zrna) prethodno nedovoljno svari, ugljeni hidrati (zbog kratkog creva kod pasa) nisu dovoljno probavljivi u tankom crevu i u sirovom obliku (kao što je skrob) završe u debelom crevu. Ovdje onda fermentiraju i dovode do formiranja gasa i dijareje. U prirodi su semena pomoću enzima i bakterija u digestivnom traktu plena (želucu i crevima),već napola probavljena.

Sirova zrna (i drugi skrobni sastojci, kao što su koreni i krtole) u psećoj hrani moraju biti „prethodno delimično svarena”, ili, drugim rečima, skrob treba da bude „otvoren”, tako da su ugljeni hidrati dostupni za dalju probavu u crevima psa. Čak i za ljude, čija creva su sedam puta duža, korenje, neprerađene žitarice i krtole (na primer krompir) nisu, tj. jedva su probavljivi i prouzrokuju stvaranje gasova, crevnih grčeva i meku stolicu.

Do „otvaranja” ili „otključavanja”,odnosno razgradnje skroba dolazi kada se proizvod određeno vreme zagreva (kuva).

Pošto je ovakva razgradnja, pogotovo kod ekstrudiranja (hrskavi briketi koji plutaju na vodi), zbog prekratkog zagrevanja, nedovoljna, često se javljaju problemi sa probavom, a time i problemi u crevima.

Zbog ovih poteškoća, kritičari su vrlo brzo spremni da svu hranu koja sadrži žitarice, bacaju u isti koš. Ali kada se zrno (pirinač, kukuruz, pšenica i sirak) pravilno razgrade, postanu vredan izvor esencijalnih nutrijenata.

Drugi razlog za averziju prema žitaricama jeste pojava alergija na gluten. Alergiju na gluten (celijakija) izazivaju samo žitarice koje sadrže supstancu glijadin, kao npr. pšenica, ali ipak se alergije kod pasa pojavljuju mnogo ređe, nego što izgleda na prvi pogled. Opisani intestinalni problemi vrlo često su rezultat nepotpuno otključanih žitarica i pripisuje se alergiji na gluten. Kukuruz, pirinač i sirak nesadrže glijadin.

Sve u svemu, možemo reći da:

  1. su žitarice (semena) po prirodi deo ishrane vukova, predaka naših pasa;
  2. je studija (na kraju 2012. i početkom 2013. godine) pokazala da se sistem za varenje predaka naših pasa tokom pripitomljavanja prilagodio prehrambenom uzorku sa više skroba  i manje mesa;
  3. psima trebaju ugljeni hidrati;
  4. su žita (svih vrsta), odličan izvor ugljenih hidrata;
  5. se moraju žitarice u celini razgraditi, inače su problemi unapred neizbežni;
  6. kompanija Farm Food koristi samo prethodno dobro otključane žitarice (kukuruz, pšenica,  pirinač i sirak);
  7. kukuruz, pirinač i sirak ne sadrže glijadin i stoga ne mogu da izazovu alergije na gluten;
  8. priča o negativnom uticaju žitarica nije zasnovana na činjenicama – upravo suprotno!

(c) Maart 2013 – ing. Gerrit de Weerd.

Print Friendly, PDF & Email
Print Friendly, PDF & Email